Vreme slava i svečarenja – vreme oproštaja i mira
Zajedno sa ljubavlju, aplauzima, divljenjima, odobravanjem idu i svi ostali poroci ljudski.
Kada nam ljudski čemeri teško padnu, tako da nas više ne podstiču nego parališu, to znači da treba da usporimo, da se odmorimo, sazrimo, porastemo toliko da nam ta količina otrova služi kao osveženje za dalje napredovanje. Ako ste zreli za velike bitke, popijte to kao lek, pretvarajući se da ne vidite da je to čaša otrova i da ne vidite da vam se lažno dive. Oni su tada zaprepašćeni da na vas to deluje istinski kao lek u odnosu na vašu duhovnu veličinu…“
(P. Kovačević: Upravljanje sobom)

I tako, po ko zna koji put, dobro znajući da se jedna karika kači za drugu, ali da samo oni, duhovno jaki, mogu izdržati sve, pa i ljudsko licemerje, zavist i otrov, i – nastaviti dalje… još više osnaženi i spremniji za nove bitke…
Jer, i otrov je lek, u malim dozama, naravno… Samo, i doze su individualne, a i promenljive… a licemernost čoveka često nije moguće baš lako prepoznati sve do onog trenutka kad zaboli kao ujed kobre. O zavisti, mržnji, da i ne govorimo…
Ipak, postoji nešto što duhovno jake osobe vraća u normalu – sposobnost praštanja, koja pročišćava dušu, vraća veru i ljubav prema drugima… naročito u ova vremena, slavska i svečarska, predbožićna, božićna i novogodišnja…
Jer – to je, zapravo, istinski lek, protivotrov za sve ono što nas je ujedalo i izjedalo tokom cele godine, za sve laži i zavisti. Oprost – kao melem za svačiju dušu, za svaku bol, nedaću i nesreću, kao putokaz za sopstveni mir i spokoj, za ljubav prema svima, pa i sebi samima…

Dr Božana Noskov – Peregi